У Независној Држави Хрватској је за вријеме Другог свјетског рата 1941-1945, према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 дјеце млађих од 14 година старости. Међу њима је било 14.528 дјеце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 дјетета извршен најтежи облик геноцида. Убијено је 32.054 дјечака и 28.012 дјевојчица.
Највише је убијено српске дјеце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289.
За 273 дјетета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 дјеце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ. У хрватским, њемачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 дјеце од којих су само јасеновачка стратишта прогутала 19.432 дјетета.
На састанку представника њемачких и италијанских окупационих снага и представника оружаних снага Независне Државе Хрватске одржаном 2. марта 1942. године у Опатији, донијета је одлука о “чишћењу“ Босанске Kрајине. Због тога је у љето 1942. године услиједила једна од најтежих окупаторских офанзива у којој је било ангажовано око 40.000 војника под
руководством њемачке борбене групе “Западна Босна“. Српски народ са Kозаре и Поткозарја убијан је или на лицу мјеста или непосредно након заробљавања, а велики број српског народа су усташе поклале или побиле маљевима на обали Саве код Босанске Дубице. Сви који нису побијени тјерани су ка јасеновачким логорима. Са подручја Kозаре је тада одведено у сабирне логоре, а из њих
упућено у концентрационе логоре или на рад у Њемачку преко 68.500 лица. У вријеме офанзиве на Козару у логору Јасеновац
су клања вршена даноноћно над пристиглим Србима. Цијеле колоне нису често ни увођене у Јасеновац него су директно спровођене у Доњу Градину гдје су у најкраћем року звјерски мучени и убијани.
Из 219 козарских села и градова убијено је и на друге начине уморено преко 11.000 дјеце према подацима који су до сада прикупљени.
Најмлађа су била у колијевкама, а најстарија су имала 14 година. Пријевремена смрт највише је покосила дојенчад. Њих 1.195 било је старости од неколико дана до неколико мјесеци. Просјечна старост 11.194 убијених дјечака и
дјевојчица била је шест и по година. По националном саставу најтрагичније су прошли Срби – 10.775 убијених, на другом мјесту су
Роми – 310, убијено је и 73 муслимана, 15 Јевреја, 12 Хрвата, док се за деветоро дјеце није могла утврдити национална припадност. За млади нараштај Kозаре најкобнија је била 1942. година. Тада је убијено 9.443 дјеце.
Највише дјеце са Kозаре прогутало је јасеновачко стратиште. У Старој Градишци, Јабланцу, Млаки, Уштици и Јасеновцу –
5.683, у логорима за дјецу: Горња Ријека, Јастребарско, Сисак, у транспортима, загребачким прихватилиштима и болницама
– 3.254, у покољима извршеним у родним мјестима и у збјеговима на Kозари и Грмечу страдало је 1.195 дјеце. Од Срба са Kозаре протјераних у Славонију, Мославину и Билогору, усташе су убиле 700 малишана на најсвирепије начине, у логору на Сајмишту код Земуна животе је изгубило 234 дјетета… На Мирогоју је покопано 862 српска дјетета на парцели 142… За извјестан број дјеце са Kозаре није било могуће утврдити мјеста њиховог страдања нити хумке гдје су покопана.
Удружење Јастребарско 1942.
(Кориштена грађа Драгоја Лукића)
