Младе генерације никада не смију заборавити страхоте Јасеновца

Имала је само десет година када је са читавом својом породицом одведена у Јасеновачки логор. Од почетка августа 1942. године па до касне јесени Добрила Kукољ преживјела је страхоте и мучења. Иако је прошло више од 7 деценија сјећања су, каже, још увијек свјежа, скоро опипљива.

“Или си спавао у води, или си зијевао као птић, или си тражио матер коју су одвели на принудни рад, или сам вукла сестру која је млађа пет година, или сам бјежала да ме не одведу на циглану”, каже Добрила Kукољ, предсједник Бањалучког удружења Логораша Другог свјетског рата.

У јасеновачком логору убијено је 20 чланова њене породице и зато ће, каже Добрила, увијек причати о томе. Након завршетка рата остала је сироче, па је смјештена у ђечији дом одакле је завршила нижу гимназију, а након тога наставила је школовање у Бањалуци. Своју тешку животну причу подијелила је са студентима и професорима Филозофоског факултета у Бањалуци.

“Успјели смо, захваљујући прије свега доброј вољи госпође Kукољ да уприличимо једно лично свједочење и обраћање нашим студентима, али запосленим и руководству факултета које је заинтересовано за данашњи догађај да на личном примјеру и личној животној причи покажемо те најтрагичније догађаје из историје српског народа у 20. вијеку”, каже Никола Ожеговић, историчар и теолог.

На основу првих ексхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500 хиљада Срба, 80 хиљада Рома, 32 хиљаде Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности. Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац који данас припада Хрватској, као жртве се наводе само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених. Међу страдалима, за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било је више од 20 хиљада ђеце.

Извор: АТВ