Zvorničanin tri puta izbegao smrt: Život kao akcioni film

Категорија: Jasenovac članci

Zvornik - Ratovi na balkanskim prostorima ostavili su traga na svakoj generaciji, od kojih su neki preživeli dva rata i iz njih jedva izvukli žive glave. Neđo Lukić (87) iz zvorničkog sela Đevanje, u Drugom svetskom ratu tri puta je pobegao od ustaške kame. Iako u godinama, Lukić je sačuvao vedar duh i sveže pamćenje.
Imao je, kaže, 18 godina, kad su sa formiranjem NDH u mestu Drinjača, kome pripada selo Đevanje, stigle ustaše i uz pomoć lokalnih muslimanskih fašista uspostavili strahovladu.


„Ustaše su regrutovane uglavnom iz sela oko Srebrenice, a najviše zločina vršili su polovinom 1941. godine. Jedan od najvećih pokolja zbio se u Drinjači 16. avgusta 1941. godine, kada su ustaše po nalogu vlasti iz Zagreba, a za rođendan poglavnika Ante Pavelića, dobile zadatak da u Drinjači nakupe dva bureta krvi. Mene i još 11 komšija ustaše su 9. avgusta, u ranu zoru isterale iz sela i poterale na planinu Grkinju. Nakon što su zločinci, koji su bili pod punom ratnom opremom, ubili jednog od trojice braće Kojića, ostali su počeli da beže, a ja sam se sakrio u jednu ostrugu i tako se spasao,“ priča Neđo, kako je prvi put izbegao smrt.
Ipak, mnogi se nisu spasli. U seoskom domu u Drinjači dogodio se stravičan pokolj, a zločinci su poslali poglavniku obećani poklon.

„Svi Srbi koji su ubijeni toga i narednih dana sahranjeni su bez glave. To groblje je ostalo na dnu veštačkog jezera, koje je formirano izgradnjom Hidrocentrale Mali Zvornik, a tadašnji komunisti nisu dali da se premesti, da se ne bi narušavalo bratstvo i jedinstvo“, kaže Neđo.

Priča kako je od ustaške kame, kao i mnoge njegove komšije, pobegao u partizane. Drugi put je za dlaku izmakao smrti, kao partizanski borac, u Konjević Polju, 27. januara 1942 godine.

„Sa oslobodilačkom vojskom krenuli smo iz sela oko Drinjače ka Romaniji da se sastanemo sa legendarnim partizanskim komandantom Slavišom Vajnerom Čičom, ali Nemci su nam podvalili planirajući da nas sve likvidiraju. Ponudili su primirje i tražili da naša vojska preda oružje. Video sam, da su dva tenka uperena prema našoj koloni u kojoj je bilo oko 700 vojnika. Pobegao sam, a iz te kolone uglavnom su svi zarobljeni i oterani prvo u logor u Šabac, a kasnije u Jasenovac“, seća se Neđo. Bežeći od Nemaca, vratio se u rodno selo, ali nedugo zatim upale su ustaše. Pljačkali su kuće, a jednog su ostavili da čuva izlaz iz sela.

„Valjda je bio ljut što i on ne može da nešto opljačka, nije bio dovoljno oprezan, pa sam uspeo da pobegnem u obližnju šumu. Sve živo iz sela su ili pobili ili oterali u Jasenovac“, priseća se Neđo Lukić.

Neđo je više puta odlazio u Spomen-područje Jasenovac i odnosio spiskove žrtava, jer je bio svedok svireposti ustaške i nemačke vojske u selima oko Zvornika. Poslednji put je iz Jasenovca doneo devet knjiga u kojima su spiskovi žrtava. Knjige deluju impozantno. Svaka je teška više od četiri kilograma i ima 3.000 stranica. Jednu je sačuvao za sebe, a ostale podelio svim gradovima regije Birač.

http://www.blic.rs/Vesti/Republika-Srpska/207578/Zivot-kao-akcioni-film

Wednesday the 23rd. UG Jastrebarsko1942