Logor Danica

Категорија: Logor Danica

Логор Даница је први усташки логор Независне Државе Хрватске. Смјештен је 3 км од Копривнице уз цесту и пругу Копривница - Дрње на простору и у објектима фабрик хемијских производа „Даница“. Основан је 15. априла 1941. и постојао је до 1. септембра 1942. године.


Према доступним подацима у логору „Даница“ налазило се 3.358 логораша, за које су утврђени лични подаци. Уз 3.095 мушкараца у логору се налазила 221 жена и 42 дјеце. Према националној припадности највише је било Срба и то 2.259, затим Јевреја 600, Хрвата 434, Муслимана 24, Црногораца 12, Рома 10, Словенаца 9, Мађара 5, Украјинаца 2, те по један Македонац, Румуњ и Рус.[1]

Прва већа група стигла је у логор „Даницу“ 29. априла 1941. и то 506 похапшених Срба са котара Грубишно Поље. Њихово хапшење извршено је по наредби Еугена Диде Кватеника, главног равнатеља за ред и сигурност НДХ, 26. и 27. априла 1941. уз помоћ 110 полицајаца и усташа пристиглих из Загреба, а под оптужбом да су „четници“ и да „припремају ђурђевдански устанак“ против НДХ. Заточени Грубишнопољци су 30. јуна 1041. марвеним „Г“ вагонима транспортовани у комплекс усташких концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг.

Благодарећи управо честитим мајкама и супругама, 486 наших људи из Грубишног Поља код Бјеловара, који су побијени на Јадовну и у логору Слана на острву Пагу, обиљежена је по први пут /тек 1957. г./ и каменом обзидана бездана Шаранова јама на Велебиту. Били су то синови и мужеви, између 16 и 60 година, који ни у јами нису заборављени од драгих мајки и верних супруга. Оне су им, као некада мироносице, прве обишле гроб и обележиле га овом плочом: „На овом мјесту између осталих из наше земље побијено је по усташким крвницима и 486 жртава из опћине Грубишно Поље 1941. Спомен плочу подигло је друштво „Напредна жена“.[2] Грубишно Поље 2. VI 1957. ". Ова Спомен плоча разбијена је 1971. године, након тога обновљена али опет разбијена 1992. године. Спомен плоча је обновљена 26. јуна 2010. на иницијативу удружења „Јадовно 1941."

Међу првим заточеницима логора Даница, били су и Срби и Јевреји похапшени на подручју Загреба, Пакраца, и Крижеваца. Одмах након тога стизали су други транспорти из Бјеловара, Карловца, Сарајева, Тузле и других мјеста.

На вагонима је обично писало „покварено воће“. Према доступним подацима у логору „Даница“ налазило се 3.358 логораша, за које су утврђени лични подаци. Уз 3.095 мушкараца у логору се налазила 221 жена и 42 дјеце. Према националној припадности највише је било Срба и то 2.259, затим Јевреја 600, Хрвата 434, Муслимана 24, Црногораца 12, Рома 10, Словенаца 9, Мађара 5, Украјинаца 2, те по један Македонац, Румуњ и Рус. На основу неких извјештаја управе логора, може се закључити да је кроз овај логор прошло преко 5000 логораша.[3]

Крајем маја 1941., ухапшена је група јеврејских омладинаца, њих 168 и пребачена у логор „Даницу“, како је писало „на радну службу“. Родитељима је успјело спасити свега тројицу из „Данице“, док су преостали остали у логору. Почетком јула 1941. пребачени су сви у логоре Госпић, те у Јадовно, а неколицина и у логор Слана на острву Пагу, одакле их се у Госпић вратило само десетак. У Госпићу су двојица пуштена, а осморо пребачено преко логора Јастребарско и логора Јасеновац у логор Стару Градишку. Одатле их је седмеро успјело побјећи у септембру 1942. у партизане, гдје су погинула четворица, а крај рата од цијеле групе дочекала су само њих тројица. У овој групи било је неколико чланова СКОЈ-а. Од 18 Јевреја емиграната ухапшених у Загребу и интернираних у логор „Даницу“, само су двојица пуштена.[4]

Кроз логор „Даница“ у Копривници прошао је већи број српских православних свештеника из Горњокарловачке, Тузланске, Пакрачке и других епархија, а са њима и велики број православних верника и другог народа из разних крајева ове многонапаћене земље. Тако на пример, читав конвој из „Данице“, са 250 Срба и двадесетак свештеника, спроведен је под јаком стражом 30. јуна 1941. у Госпић, да би, после свеноћног мучења у госпићкој казнионици између 1. и 2. јула, сутрадан сви били изведени на Јадовно и бачени у јаме.

Према документима први транспорт логораша из „Данице“ за Госпић упућен је 30. јуна 1941. Логораши у својим изјавама из 1942. наводе да су затим упућени транспорти 4., 9., 14., 18., 21. и 24. јула 1941. из логора „Даница“ у Госпић. Транспортовани су готово сви Срби и Јевреји те мањи број Хрвата логораша. Тако је тада, према свједочењу Милана Вуксановића, уз њега као Црногорца, „остао у логору у Копривници још осам Срба и око 800 Хрвата“. Истодобно је РАВСИГУР НДХ 8. јула 1941. окружницом подручним полицијским властима наредио да се од свих тзв. „непоћудних православних и жидова“ који се интернирају због интереса јавне сигурности „никога више у концентрациони логор „Даница“ у Копривници“ не шаљу него их треба слати у Госпић. Тако се од тога времена у логор „Даницу“ у начелу престају интернирати Срби и Јевреји, а интернирају се искључиво Хрвати.[5]

Што се тиче броја посланих из логора „Даница“ у друге логоре тај се бој креће од 2.500 до 3.000, а сам Никола Херман, заповједник логора, јавно се у јулу 1941. када је био смијењен, у пијаном стању хвалио да је у Лику послао 2.500-2.700 Срба. Ако се томе додају Јевреји, Хрвати те остали логораши, бројка од 5.000 може се сматрати као најприхватљивија. Према истраживањима Диздара, од 3.358 логораша „Данице“ за које је сам прикупио податке, страдало их је 2.862. Од тога у логору Јадовно, Госпићу и логору Слана на острву Пагу страдало их је 2.167, од којих је било 1.950 Срба и 170 Јевреја, док су остали били Хрвати, те неколико Црногораца и припадника других националности.[6]



    1^ ЧАСОПИС ЗА СУВРЕМЕНУ ПОВИЈЕСТ ХРВАТСКЕ/ ЗДРАВКО ДИЗДАР: Људски губици логора „Даница“ крај Копривнице 1941.-1942.
    2^ Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941 - 1991., (2007)
    3^ ЧАСОПИС ЗА СУВРЕМЕНУ ПОВИЈЕСТ ХРВАТСКЕ/ ЗДРАВКО ДИЗДАР: Људски губици логора „Даница“ крај Копривнице 1941.-1942.
    4^ ЧАСОПИС ЗА СУВРЕМЕНУ ПОВИЈЕСТ ХРВАТСКЕ/ ЗДРАВКО ДИЗДАР: Људски губици логора „Даница“ крај Копривнице 1941.-1942.
    5^ ЧАСОПИС ЗА СУВРЕМЕНУ ПОВИЈЕСТ ХРВАТСКЕ/ ЗДРАВКО ДИЗДАР: Људски губици логора „Даница“ крај Копривнице 1941.-1942.
    6^ ЧАСОПИС ЗА СУВРЕМЕНУ ПОВИЈЕСТ ХРВАТСКЕ/ ЗДРАВКО ДИЗДАР: Људски губици логора „Даница“ крај Копривнице 1941.-1942.

Izvor:wikipedia.org

Saturday the 19th. UG Jastrebarsko1942