Достојна сахрана усташких жртава након пола века



 


Мештани села Пребиловаца код Чапљине су од децембра 1989. године водили рат нерава са државним и политичким властима, не би ли добили дозволу да се отвори Шурманачка јама код Међугорја, и из ње изваде земни остаци великог броја српских новомученика, међу њима и 500 пребиловачких жена, девојака и деце. Од општине Чапљина су добили дозволу тек 12. октобра 1990. године, када су запретили да ће сви ступити у штрајк и да децу неће давати у школе. Пре овога, претежно српске општине Требиње и Љубиње, дозволиле су да се отворе јаме Ржани до (Јагодњача), Пандурица и Капавица, у које је у јуну 1941. бачен велики број Срба из Попова Поља, Љубиња са околином и других места. Јаме су отворили и из њих мошти страдалих изнели требињски спелеолози на челу са Мирославом Куртовићем, човеком који се сав посветио овом послу. У јамама је испод гомиле камења које су усташе гурале за жртвама нађено преко 1000 костура са предметима жртава и доказима мучења и свирепости џелата: бодљикавом жицом, ланцима са катанцима, ексерима и др. У Капавици на дну јаме идентификовани су остаци свештеника Душана Манастирлића, који је први гурнут на челу низа везаних Срба, уз усташко церекање: „Хајде, попе, поведи Србе у цркву“. На његовој лобањи сачували су се праменови косе. Све ове јаме, које у грозоти предводи Шурманачка, сраман су жиг на лицу човечанства. Откуд се баш на овом поднебљу створише такве сподобе које највише унизише људски род и доведоше у питање смисао човековог постојања? Посебно је ужасно што су ти створови наше комшије и што говоре истим језиком као и ми.

Миленко Јахура

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/962/tekst/sveti-posao-potomaka/print

Tuesday the 23rd. UG Jastrebarsko1942