Покољ Срба код градског гробља-гробница "Радуловац 1941"

Категорија: Prnjavor


4. децембра 1941.године око поднева, оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу.



Једна група усташа и домобрана у селу Лишњи, тачније на имању Николе Чорног, хватају већи број Срба који су се ту затекли јер су то јутро дошли циједе уље из сјеменки управо код Чорног. Срби нису слутили никакву опасност.

Заробљенике тада спроводе до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености. Након краћег разговора газде Николе Чорног са усташким сатником, заробљене људе поновно враћају у Николино двориште гдје их поново постројавају. Усташки сатник тада издаје наредбу: "Сви који су дошли код Николе Чорног да праве уље нека иступе, узму своје ствари и стану у строј!"

Када су они који су их имали узели ствари и вратили се у строј, усташки сатник је наредио: "Ви с врећама марш кући, остали правац Прњавор!"

У то вријеме стигла је и друга група усташа и домобрана која је тјерала у двије колоне Србе из села Чорли, Парамија и Млинаца. Старије и изнемогле људе усташе су тукли кундацима уз псовке. Заједно са овим Србима хрватска војска је похватала и 12 Украјинаца гркоктолика и Пољака римокатолика мислећи да су Срби, али су их на Симића брду након легитимисања пустили кућама.

Око тридесетак Срба је тога 4. децембра отјерана у прњаворски логор.

Једна група часних Пољака и Украјинаца је отишла у Прњавор 2 дана касније, тачније 6.децембра да моли котарског предстојника Филиповића да се комшије Срби пусте кућама али их он истјерује ван. Ти људи су тада сазнали да су комшије Срби побијени исту вече када су и дотјерани у Прњавор.

Тог 6. децембра је заробљена и група Срба из села Гаљиповци које су усташе проводиле кроз Прњавор вичући наоколо како су похватали четнике. Забиљежено је остало сјећање на то како су те заробљене Србе усташки орјентисани Прњаворчани пљували и псовали док су их усташе проводили у затвор.

Срби ухваћени у тој рацији су поклани исто вече када су доведени у Прњавор, 4. децембра 1941. године и затрпани у масовној гробници испод градског гробља у Прњавору.

Жртве никад нису биле опојане, а Субнор је тек седамдесетих година подигао спомен-плочу са неколицином имена пострадалих.

Активностима Светосавске омладинске заједнице, ова масовна гробница је очишћена те је постављена саобраћајно-туристичка сигнализација која упућује пролазнике на ово стратиште.

Ово стратиште је названо „Радуловац 1941“ по имену самог локалитета и мјеста страдања.

Да ли у ту побијено још људи не зна се, мада постоји сумња да је број страдалих на овом локалитету много већи.



Са сигурношћу не можемо говорити о тачном броју страдалих Срба у овој масовној гробници, али се зна да су ту пострадали сљедећи:


1.Чолић Душан,
2.Гајић Недо,
3.Кнежевић Ђуро,
4.Кнежевић Марко,
5.Јањић Недо,
6.Микић Димитрија,
7.Самчевић (Самац) Ненад,
8.Стојаковић Тривун,
9.Стојаковић Јован,
10.Репић Ново
11.Васић Драгутин,
12.Васић Рајко,
13.Васић Милан,
14.Васић Елизеја,
15.Васић Стојан,
16.Васић Богомир,
17.Миладиновић Марко,
18.Миладиновић Бранко,
19.Симић Новак,
20.Марић Елизеја,
21.Вучић Ђорђо,
22.Ракић Мирко.
23.Тубоњић Марко

Нека Вам је слава мученици српски!

Бојан Милијашевић, Светосавска омладинска заједница Прњавор

Saturday the 19th. UG Jastrebarsko1942