Ратне заставе Армије БиХ се продају у Прњавору

Категорија: Prnjavor

У Храму на Вучијаку, на спомен-плочама, уклесано је 626 имена погинулих и несталих бораца из Прњавора. Још је свјеже сјећање на наше најмилије који животе дадоше да би ми данас живјели у слободи и ономе што се зове Република Српска.
Иако је општина Прњавор била ван зоне борбених дејстава, у самом је врху по броју погинулих и рањених бораца ВРС. А на који начин смо им се одужили?


Тако што до дана данашњег прњаворске власти нису изградиле адекватно спомен-обиљежје, истичући како су имена бораца исписана на плочама у Храму у оближњем селу. Парастос и помен страдалим и несталим, породице организују на централној спомен-костурници у Бањалуци, јер, како кажу, немају спомен-обиљежје у Прњавору.
У данима када сахрањујемо кости бораца Лаке прњаворске бригаде, пронађене након 20 година и када се спремамо да положимо вијенце у спомен на 626 погинулих и 42 нестала борца Војске Републике Српске из Прњавора у Спомен-Храм посвећен Великомученику Косовском кнезу Лазару и свим српским херојима од Косова до данас, заиста не би било у реду прећутати оно што вријеђа исте те жртве а и нас саме.


Управо ових дана на киосцима у слободној продаји широм наших градова налазимо хрватске часописе као што је „Војна повијест“ у издању „Вечерњег листа“, и то са насловницом „Усташка војница“ и главном темом броја „Почетни развој оружане силе усташког покрета“.
Данас Срби благонаклоно гледају на то, иако је у колективном памћењу нашег народа присутно сјећање на преко милион српских жртава убијених од браће по крви, само зато што су били Православни.
Како заборавити Јадовно, Јасеновац, Млаку, Јабланац, Стару Градишку и десетине других логора? Како заборавити логоре за истребљење српске дјеце: Јастребарско, Горњу Ријеку, Сисак и многе друге – једине логоре за дјецу у свијету. Зар смијемо заборавити 74.360 дјеце, страдале у Независној Држави Хрватској од 1941. до 1945. године за коју су се успјела утврдити имена? Не смијемо!
Након часописа, појавише се заставе, и то не тамо некакве „босанске“ које уважавамо колико и саму Босну и Херцеговину, већ ратне заставе муслиманске Армије Босне и Херцеговине.


Ову заставу данас можемо купити у слободној продаји у маркету „Туш“ на магистралном путу у Прњавору по цијени од 2,50 КМ, као и хрватске шаховнице и друга обиљежја. Ово је изазвало велико негодовање у нашем народу, али већином старије популације.
Гледајући са историјске стране, сама застава не представља проблем. Застава муслиманске Армије БиХ садржи штит са љиљанима српске средњовијековне династије Котроманића, која је уз Немањиће најпознатија српска династија. Цијела средњовијековна европска хералдика познаје љиљан као хришћански симбол, а употребљаван је махом и међу српском властелом на новцу, грбовима, штитовима, печатима, крунама, фрескама, а уклесаван је и на цркве и гробове. Срби су се почетком рата, вођени лошом политиком и погрешним људима, одрекли ових симбола, те их препустили муслиманима који присвојише све оно што би доказало да су аутохтон народ на овим просторима, што и јесу били, али као Срби прије турске окупације.
Босански муслимани званично усвајају грб Котроманића на бијелој подлози као заставу у мају 1992. године. Грб представља златно обрубљени штит плаве боје, подијељен дијагоналном линијом на два дијела са по три љиљана у оба поља и ова застава била је у употреби све до 1998. године и до усвајања нове.


Али застава муслиманске Армије БиХ под којом су почињени небројени злочини над Србима, па и над нашим суграђанима мора да изазове негодовање. Овдје се ради о смишљеном чину и провокацији српског народа, не само Срба из Прњавора већ и свих других добронамјерних грађана Републике Српске. Овакви потези воде распиривању мржње и нетолеранције међу нашим народима, нарочито у средини какав је Прњавор.
Они који данас промовишу ове заставе не желе мир и добро међу нашим народима, једне крви а вјере различите.
Знамо да је и Грб и Химна Републике Српске била оспорена пред Уставним судом БиХ, па се промијенио и Грб и Химна Републике Српске, а све зарад поново некаквог новог братства и јединства, јер се вријеђају „национална осјећања“ других народа.
Неприхватљиво је да, поред свега тога, у слободној продаји, не само у Прњавору већ и шире, буду заставе оних који су се називали Армијом БиХ и у коју су били укључени и муџахедини из исламских земаља. Колико је наших комшија, рођака и друге родбине пострадало управо под овом заставом, колико смо их у Прњавору сахранили без глава које као сувенире однесоше исламисти?
Вјерујемо да је једина сврха и смисао а уједно и једини циљ оваквих провокација управо слабљење и рушење Републике Српске за коју су животе дали многи, а међу њима и 626 Прњаворчана.


Овом приликом апелујемо на све надлежне државне органе да хитно предузму мјере и зауставе ово понижавање српских жртава и свих који животе положише на бранику отаџбине Српске, њихових породица које и данас страдају без својих најмилијих, и свих оних који су страдалнички носили крст вјерујући у љепшу, бољу и срећнију будућност.
Нека вам је слава мученици српски!



Бојан Милијашевић
Светосавска омладинска заједница Прњавор

Wednesday the 23rd. UG Jastrebarsko1942