Владан Глишић: Запад измислио своју антифашистичку традицију

Штампа
Категорија: Nekategorisani članci
Датум објављивања Аутор Super User

Путиновска Русија одлучила да свету да до знања шта се то стварно дешавало у Другом светском рату и ко је то у Европи био на којој страни ова, путиновска Русија одлучила је да свој повратак на трон светске силе посебног значаја обзнани свету и кроз обнављање истраживања историјске истине о томе шта се то стварно дешавало у Другом светском рату и ко је то у Европи био на којој страни, те како су се поједини народи, њихове елите, али и понеки „неприкосновени“ политичари и „хероји“ тих времена стварно понашали у реалној историји, објавио је Владан Глишић, један од водећих људи покрета Двери.



Бавећи се овом темом, Глишић на сајту покрета оцењује да је национална историја многих бивших комунистичких држава толико промењена да је Други светски рат прекројен тако да се антифашистичка борба ниподаштава или потпуно изоставља.

Фалсификовање историје
„Доба“ приступања Европској унији, наставља Глишић, донело је источноевропским елитама додатне главобоље. Испоставило се да Европска унија има страшну потребу да велича своју антифашистичку традицију јер јој она служи за обрачун са свим наслагама ксенофобије, расних и националних искључивости, које су дубоко укорењене у западноевропска друштва и нације и које сваког часа могу ескалирати, те срушити евроатлантску творевину која се развијала и ширила на исток. Опет се испоставило да историјски фалсификат о антифашистичкој традицији новопримљених чланица ЕУ није бескористан и да оно што су о „великој антифашистичкој традицији“ тих народа измишљали Совјети и њихове комунистичке марионете сада може да буде освежено.

Најупечатљивији случајеви су бивше прибалтичке државе – чији су народи нацистичку војску дочекали као ослободиоце, или бугарска држава – када је на власт вратила представника царске династије која је била савезник Хитлеров током Другог светског рата, а убедљиво сам врх овог наказног лицемерја заузима Хрватска – која је била најодлучнији Хитлеров савезник и најкрвавији његов представник на Балкану.

Једини који то нису морали да раде били су Пољаци и, наравно, Срби, али Срби су се евроатлантским интеграцијама супротстављали, па је било природно да се њима додели улога баштиника баш најружније европске традиције – фашизма и сваковрсне нетолеранције. Тако је оправдана агресија на Србе и приказана као нормални и очекивани обрачун антифашистичке Европе са фашистичким Србима. То што је ова историјска неправда толико очигледна није било важно пошто немоћни Срби нису могли да ураде ништа, већ само да понесу етикету да су наследници баш оних идеологија које су најсуровије уништавале управо њих.

Глишић додаје и да је добро позната и истина о томе да су Немачка, Италија, Аустрија, Шпанија, Мађарска, Хрватска, па и Француска имале на власти своје јаке и аутентичке фашистичке покрете.

Мусолини и Павелић британски агенти?

Међутим, нова открића у архивама британских обавештајних служби сада бацају светло и на чињеницу да су британски агенти били и људи попут италијанског фашистичког вође Бенита Мусолинија (од 1917) или усташког поглавника Анте Павелића (од 1925).

Народи који су истински дали највећи допринос ослобођењу Европе од Хитлера јесу, пре свега, Руси и други народи СССР пошто је њихова Црвена армија поднела највеће жртве и задала најжешће ударе Вермахту. Помоћ коју је војска САД, В. Британије и других европских народа у саставу англоамеричких снага дала Црвеној армији јесте велика.
С друге стране, народи који су у окупираној Европи озбиљно пружали оружани отпор Силама осовине били су Пољаци, Срби и, нешто мање, Грци. Мит о југословенском антифашизму – истина је да је постојао само српски антифашизам.

„Хрватски антифашизам“
Најбезочније лицемерје хрватских државника јесте оно када се они позивају на некакве антифашистичке и партизанске традиције. Истина о устанку у Хрватској 1941. јесте да су те оружане формације чинили Срби који су узели оружје у руке како би се одбранили од усташког геноцида (оног геноцида који је у том тренутку добио масовну подршку Хрвата).

Најмрачнија улога Ватикана у подршци фашистичким режимима остварена је у Хрватској, где су као официри НДХ многи римокатолички свештеници учествовали у најстрашнијим масакрима над Србима. Надбискуп Степинац (ког је Ватикан прогласио за свеца) почиње масовно „покрштавање“ Срба и њихово превођење из православне у римокатоличку веру – ово „покрштавање“ је учињено у сенци хрватског ножа јер је избор Срба био између страшне смрти и могућности да се са ближњима преживи у римокатоличкој вери. Тада је, у оквиру немачког плана пацификовања НДХ, осмишљена и окупаторска фарса са „Хрватском православном црквом“, која се ових дана обнавља у садашњој независној држави Хрватској.
Глишић подсећа и да блиски рођак доскорашњег хрватског председника Месића, потпуковник Месић, рат завршава као високи официр Народно-ослободилачке војске Југославије иако је током рата био командант усташке војске која се на Источном фронту борила против Црвене армије.
http://www.magacin.org/2013/05/vladan-glisic-zapad-izmislio-svoju-antifasisticku-tradiciju/

Wednesday the 23rd. UG Jastrebarsko1942