Логор смрти Јиндриховице

Категорија: Први свјетски рат

 Логор смрти Јиндриховице (нем. Heinrichsgrün — Хајнрихсгрин) је био аустроугарски концентрацио логор за Србе, Русе и Италијане.



  Налази у данашњој Чешкој Републици, у близини границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице (Соколов) удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари. У Јиндриховицама се, за време Првог светског рата, од 1914. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су Италијани, Руси, Литванци, Румуни, а највише је било заробљених Срба, како војника, тако и цивилног народа, који је аустроугарска војска купила у походу по Србији и железницом доводила у логор. Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и Ваљевског краја.

Логораши су били принуђени да у тешким условима раде, градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у Соколовцу, граду удаљеном око 30 км у који су одлазили и враћали се пешице сваког дана.

Латиницом написана спомен плоча је још једно понижење и омаловажавање србских жртава!
Да ли неко мисли да су те жртве уопше познавале и знале читати латинско писмо, којим су после смрти записани?

Велика срамота!



Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки, хладноћа и зараза су харали, дневно је умирало око 40 људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима је ишла до оближње заједничке гробнице, у којој су полагана тела умрлих свих узраста од деце до стараца.

 Најстарија жртва логора је био србски православни свештеник од 92. године, а најмлађа његов унук од 8 година.

Спомен-костурница Јиндриховице и србско војничко гробље

Спомен-костурница Јиндриховице (Маузолеј) (чеш. Jindřichovice) и србско војничко гробље, је место мучења и страдања србских заробљеника за време Првог светског рата, за време Аустроугарске. Налази се у данашњој Чешкој Републици близу границе са Немачком, у малом месту Јиндриховице удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари и у близини некадашњег логора Јиндриховице.

 Србко војничко гробље у Јиндриховицама је, после Зејтинлика у Солуну, највеће србско војничко гробље.

Маузолеј направљен у спомен православним србским жртвама! Да ли се
православцима праве цркве или маузолеји у знак спомена, да ли су наши
преци правили цркве као задужбине или маузолеје у аманет потомцима?
Велика срамота!



По завршетку рата, Томаш Герик Масарик, тадашњи председник Чехословачке, који је био велики пријатељ краља Александра, поклонио је југословенској држави територију где су страдали логораши да би саградили спомен-костурницу. У Маузолеју (спомен-костурници), који је подигнут 1931. године, смештени су посмртни остаци 7100 српских заробљеника и 189 руских војника.

Земни остаци србских и руских ратника који су умрли у овом логору налазе се у капели у исто толико дрвених ковчежића који су нумерисани бројевима. Њих је сакупио и сместио у крипти костурнице свештеник и потом чувар овог светог места Миливој Црвчанин, који је, заједно са тадашњим чешким конзулом у Краљевини Југославији Владимиром Хребиком учествовао „трудом и средствима“ у подизању овог меморијалног здања, како пише на мермерној плочи која је постављена о десетогодишњици владавине краља Александра Карађорђевића.


Спомен костурница је подигнута по пројекту архитекте професора инжењера Владимира Брандта, док је спомен капела у унутрашњости костурнице дело архитекте Јосефа Косталка. Овај споменик србском страдању у аустроугарском логору налази се у парку, на брегу изнад места Јиндриховице, који је данас запуштен, а и костурница није у најбољем стању, пошто прокишњава.


Срамотна спомен плоча на србском стратишту из Првог светског рата далеко од
отаџбине у Чешкој републици. Ови часни људи  су отишли у рат као Срби да бране Краљевину
Србију и да ослобађају остале Србе,а после смрти постали су Југословени! Да ли неко
верује да су ови србски мученици себе сматрали Југословенима?
Велика срамота!



На око 5 км од Маузолеја у једној шуми се налази и војничко гробље са око 1600 србских гробова, које је пре више од једне деценије сасвим случајно открио наш земљак Дејан Ранђеловић из Тимочке крајине, који са породицом живи у Карловим Варима. Ранђеловић објашњава : “– Берући печурке у тој шуми, наишао сам на камен, сав зарастао у траву, на коме је, на србском језику, јасно писало: Овде почива Глишовић из Чачка!”

http://srbskocarstvo.blogspot.com/

Wednesday the 28th. UG Jastrebarsko1942