Radosav Nedeljić – „Tanasko Rajić“ iz Prvog balkanskog rata

Категорија: Први свјетски рат

Podvig majora Vojislava Nikolajevića u Kumanovskoj bici 1912. je veoma poznat. U istom ratu, samo na drugom delu bojišta, jedan narednik, Radosav Nedeljić, učinio je sličan podvig, koji, iako veoma značajan za pobedu srpske vojske u borbama za oslobođenje Raške oblasti, nije ostao upamćen.

 

Artiljerijski narednik Radosav Nedeljić (prozvan Tanasko Rajić), pripadnik Ibarske vojske i 12. Kruševačkog pešadijskog puka „Car Lazar“, učestvovao u bici za oslobođenje Novog Pazara 1912. godine. Strategijski ova operacija je imala za cilj da poveže Srbiju i Crnu Goru. Iako se u istoriografiji borbe na ovom bojištu uglavnom opisuju površno i ne daje im se veliki značaj, jer su se Turci povukli ka Kosovskoj Mitrovici, one su ipak doprinele pobedi srpske vojske.

U borbama oko Đurđevih Stupova se nalazila i jedinica Radosava Nedeljića. Zbog turskih napada, komanda njegove jedinice je naredila povlačenje s položaja, ali tome se narednik Radosav protivio, čime je otvoreno protivrečio svojim nadređenima. Ovo mu nije bio prvi put da odbija da izvrši naređenje svojih pretpostavljenih, zbog čega je više puta bio degradiran. Međutim, on je nekoliko puta i nagrađivan činovima zbog hrabrosti u borbi. Radosav – tvrdoglav, svojeglav i uporan, a nadasve hrabar čovek, došao je ovoga puta u vrlo nezgodan položaj. Koliko se zamerio nadređenima govori činjenica da su ga privezali za top koji su nameravali da ostave na položaju zajedno sa još nekom opremom. A, koliko su bili ozbiljni da se povuku govori i podatak da su i ranjenike ostavili. Kada je jedinica napustila položaj, Radosav je ubedio jednog ranjenika da ga odveže (po drugoj verziji ostao mu je pištolj kojim je pripretio ranjeniku da ga odveže).

Kad se oslobodio, Radosav nije čekao, već je odmah počeo da dejstvuje iz topa po turskim položajima. Turci su svojom artiljerijom poklapali položaje njegove jedinice, na šta se on nije obaziro i nastavljao da uzvraća vatru i tražeći položaj turskog topa. To je i uspeo, „zakovao“ je turski top (pogodio je granatom iz svog topa neposredno u turski top i uništio ga). Radosav se nije tu zaustavio, već je i dalje tukao po turskim položajima. Njegovoj jedinici nije trebalo mnogo da zaključi šta se dešava kada su vojnici čuli da sa srpske strane dejstvuje top, dok se turski ne čuje. Svi su uzvikivali nešto poput: „Eto ga Nedeljić, bije!“ Vojnici su bili ohrabreni, a komandanti su naredili povratak na položaje i kontranapad. Zbog ovog događaja, Turci su potpuno na ovom delu bojišta izgubili borbeni moral, tako da ih je srpska vojska lako naterala u povlačenje.

Kada se bitka završila, Radosav Nedeljić je dobio nagradno odsustvo (po naređenju). Kada su ga zapitali da li želi još nešto kao nagradu za svoj podvig i hrabrost, a da je u njihovoj moći da mu to uruče, on je ni manje ni više tražio da mu poklone onaj top iz koga je pucao. Naravno, ovaj zahtev je odbijen, ali su mu za uzvrat obećali da će na topu da ugraviraju njegovo ime. Da li je to učinjeno i šta li je bilo sa tim topom – ne zna se, jer godine koje su dolazile bile su crne i za vojsku i za narod. Na Đurđevim Stupovima do nedavno je stajala ploča (da li je tu i dalje, ne znamo) u čast Radosava Nedeljića.

Radosava su prozvali drugim Tanaskom Rajićem, upoređujući njegov podvig sa podvigom Tanaska Rajića koji se proslavio u bici na Ljubiću u Drugom srpskom ustanku, gde je komandovao baterijom topova.

Da je odsustvo bilo potrebno, najbolje govori činjenica da su Radosavu od ratnih dejstva ubrzo poispadali gotovo svi zubi, a ubrzo se razboleo i preminuo. Nije ostavio porod za sobom, ali potomci njegove braće i danas pamte njegov podvig.

Njegova sablja se i danas, vek kasnije, nalazi u familiji Nedeljić, dok je njegov pištolj njegova žena odnela u svoj rod.

Autor: Slobodan Nedeljić

http://www.srbel.net/2013/07/22/radosav-nedelji%C4%87-tanasko-raji%C4%87-iz-prvog-balkanskog-rata/?lang=lat

Monday the 23rd. UG Jastrebarsko1942