Заборављене српске светиње

Категорија: Први свјетски рат

Скопље – У налету према врелим грчким летовалиштима српски туристи углавном само протутње кроз Македонију. Ретко ко се сети крајпуташа српске историје, попут спомен-капеле код Удова, Доњег Караслара крај Велеса или Зебрњака надомак Куманова, који подсећају на сурову цену ратне голготе српских војника у минулим ратовима на поприштима у Македонији.



Мало је оних који се макар и на краткој паузи задржавају на некој од тих историјских тачака у транзиту кроз Македонију. Међу ретким изузецима у тој реци наших људи који нарушавају уобичајену летњу туристичку слику били су Иван Раковић и Катарина Ристичевић.

При повратку са одмора на обалама Егеја, они су се јавили Културно-информативном центру Срба у Македонији Спона са молбом да им се обезбеди контакт са кустосом
спомен-капеле у Удову како би могли да посете и разгледају тај светионик српске историје на овим просторима. На повратку са летовања желели су да се у Удову поново поклоне сенима српских војника који су у балканским и Првом светском рату оставили своје младе животе далеко на југу, далеко од својих огњишта у Србији.
Поклани регрути

Кустос спомен-капеле у Удову Зоран Стаменковић са задовољством је примио и дочекао преплануле земљаке. Под сунцем претоплог југа Иван и Катарина су запалили свеће за покој душа погинулим српским војницима чији земни остаци почивају у капели у Удову и наставили пут до следећих дестинација у транзиту кроз Македонију – спомен-цркве и костурнице Св. архангел Михаила у скопском насељу Аутокоманда, коју је као и капелу у Удову подигао краљ Александар Карађорђевић, па после одмора у Скопљу, до Куманова и спомен-костурнице Зебрњак.

На основу великог искуства у организацији групних ходочашћа светињама на Космету, Раковић каже да наши људи веома мало знају о историјским обележјима поред којих пуним гасом буквално пројуре кроз Македонију гледајући да што пре стигну до неког од грчких летовалишта. Чак и они који у групним турама иду да посете Солун, Зејтинлик, Крф… као да заборављају историјска обележја Срба у Македонији.

Стаменковић каже да је као и минулих 14 година спреман да се увек нађе на услузи туристима и путницима намерницима, групама или појединцима, независно које доба дана било, али мало је оних који сврате иако се обележје налази тик уз главну саобраћајницу према Грчкој.

Њему није тешко да стрпљиво прича и предано објашњава детаље из потресних записа и сећања на трагична страдања српских војника када је око 3.000 бугарских и турских комита из правца Валандова, а уз помоћ аустријских снага, у цик зоре на Велики петак, 2. априла 1915. године, масакрирало 281 српског регрута…

Иако воли свој посао чувара историје од заборава, Стаменковић не крије да је разочаран немаром и незаинтересованошћу наших људи према овом и другим меморијалима у Македонији.

Пумпе из праисторије

У невеселом подсећању на јурњаву бројних српских туриста ка грчким летовалиштима у транзиту кроз Македонију, и то без задржавања, мора се признати да је мало дестинација у Македонији које заиста завређују задржавање за предах. Чак и они који би то желели да ураде, не знају где да стану, јер готово и да нема правих информативних упутстава о историјским знаменитостима дуж коридора 10 на путу до Грчке. Изузев две до три бензинске пумпе са нешто мало неопходних потрепштина за пут, других информација или писаног материјала за евентуално свраћање и обилазак историјских и културних знаменитости крај коридора 10 у Македонији једноставно – нема.

Пироћанац Миленко Југовић на повратку из Грчке свратио је до својих пријатеља у Скопље и жали се да успут нема шта да се види:

- Изузев пуно зеленила, лепих пејзажа, два пристојна ресторана, праисторијских бензинских пумпи, које додуше осим горива нуде сладолед и воду, нема ничег другог на потезу од Табановца до Богородице. Само на две савремене бензинске пумпе сачекаће вас солидни ресторани, дечја игралишта и минимаркети.

Све друго „успут“, укључујући и историјска обележја, последња почивалишта српских ратника који су изгинули бранећи отаџбину, журни српски туристи, њихови потомци, треба сами да знају. Али, таквих је, очито, све мање. Не њиховом кривицом, јер их нико и ништа успут не задржава да виде ишта осим главне саобраћајнице која је недавно „у инат Грцима“ названа по великом војсковођи Александру Македонском.

Смрт на Велики петак

Валандово је 8. марта 1931. године погодио снажан земљотрес, а већ сутрадан је краљ Александар Први Карађорђевић посетио пострадао град и околину. Том приликом је наредио да се обнове куће, обишао гробове палих српских војника и покренуо иницијативу за изградњу Спомен-костурнице у Удову. Пет година касније, 1936. године Спомен-костурница је завршена и освећена. Поред посмртних остатака 261 војника погинулих у борби на Велики петак 1915. године, ту су положене и кости 2.000 њихових ратних другова погинулих у околини Ђевђелије, Дојрана, Струмице и Неготина на Вардару. Спомен-костурница у Удову је заштићена Зконом о заштити споменика Републике Македоније.

Гробови у кршу

У Македонији је евидентирано 35 српских војних меморијала из периода балканских, Првог и Другог светског рата, мада се процењује да је њихов број далеко већи. Осим монументалних војних меморијала и места страдања, у Македонији се налази и изузетно велики број пуковских гробаља и појединачних гробних места. Њихова заштита је посебно сложена јер се она најчешће налази у веома неприступачним пределима.

Почивалиште 100.000 војника

Широм Ма­ке­до­ни­је је сахрањено око 100.000 српских вој­ни­ка из Балкан­ских и Пр­вог свет­ског ра­та. Нај­важни­ја ме­ста су крип­те-костур­ни­це на Зе­бр­ња­ку код Ку­ма­но­ва, Удо­ву код Валандова, селу Долно Ка­ла­сла­ре код Ве­ле­са, спомен-црква и костурница Св. архангел Михаил у скопском насељу Аутокоманда и ко­стур­ни­ца на Кај­макча­ла­ну. Српско војничко гро­бље у Би­то­љу је нај­веће и до сада најбоље одржавано.

Tuesday the 23rd. UG Jastrebarsko1942