Кременица – «пургерска» гробница.

Категорија: Први свјетски рат

Лично ће првосвештеник РКЦ надбискуп загребачки Анте Бауер благословити КуК војнике у касарни Чрномерец (Загреб), пред њихов полазак на Србију у казнену експедицију. Позваће их да буду без милости према Србима, иако су хришћански народ, али не припадају РКЦ. Пожелеће свим «осветницима Фердинанда и Софије» (тако их је он назвао) да се до краја коловоза (август) врате «овијенчани славом и окићени колајнама побједника», над тим «прљавим балканцима»!



Корпус (XIII) чије марш-батаљоне чине 90 % Хрвати и 10 % Мађари уз  штапске официре аустријске Немце, «очеличен» оваквом пастирском поруком, кренуће у свој крвави злочиначки  поход против свега српскога. Већина његових припадника ватрени су присташе и чланови Хрватске странке права назване франковци, где су већ годинама напајани србофобијом.

О тој општој атмосфериодушевљења хрватског грађанства при испраћају у рат против Србије, сведочи у својим записима лекар Живко Продановић који је као резервни официр био у саставу 26. пуковније (карловачке) XIII корпуса:  “већег одушевљења за рат не беше зацело ни у Пешти, ни у Берлину. Нека потајна сила све је слојеве Хрвата дражила и најумеренијим скоро мозак заврнула. Сад ће једном Влахе да истребе. Што Хрвати нису могли напред, томе су само Срби криви били. Зато доле са Србијом, клицало се на све стране”!

Разлупани  у августу на Церу и потерани преко Дрине, прикупиће се у источној Босни,  успут  «вежбајући» многобројне злочине над домаћим Србима, поданицима двојне монархије.

Кренуће у нови «рујански поход» (како пише у ратном дневнику) преко Црног врха, не хајући много за тако симболичан назив прве стопе Србије, коју би они да покоре за аустријског цара и мађарског краља, као  најпробранији «дични хрватски синовии»!

За разлику од њихових упутстава о злочину као «средству које оправдава циљ», српске старешине у свом обраћању војницима увек истичу – «будите немилосрдни у борби али не чините зло рањеном и заробљеном непријатељу свом, јер ми смо Срби православни хришћани и не чинимо таква зла!»

Септембарски поход КуК армија на Србију карактерише претходница коју чини пет дивизија хрватског домобранства уз Б-Х регименте, где се нарочито истиче тузланска, по злочинима.

Злочинци који су се бестијалним «радом својим» у Подрињу и Мачви већ доказали и показали, крећу у сусрет својој неминовној судбини, далеко од Беча, Пеште и Аграма (Загреб), али све ближе правичној српској освети.

«Одбор за дочек» чине добровољци-четници војводе Вука и мајора Танкосића, упорно их задржавајући, док им не припреме ватрену «добродошлицу» српске дивизије, Комбинована, Дринска и Дунавска, којој у помоћ притече «Гвоздени пук» Моравске дивизије.

КуК  армија ће овде на Гучеву испробати и нова оружја моћне царевине у Великом рату, узалуд се надајући да ће она бити јача од српске храбрости и одлучности у одбрани своје Отаџбине.

Недостатак муниције надоместиће довитљивост српског сељака, те ће против својих непријатеља правити и чегртаљке, којима су плашили јата врана на њивама. Уз пуцњаву пушака само одличних стрелаца вртиће се и чегртаљке, а многобројни губици у живој сили навешће КуК команду да закључи да су Срби добили као помоћ и нове руске митраљезе.  Зато је прочитана наредба о награди у форинтама (аустријски новац)  свакоме ко зароби српски митраљез, како би  конструктори моћне царевине могли да копирају тај успешни руски фабрикат.

Похлепа је тада многог «пургера» коштала главе, јер су српски четници били одлични стрелци.

О размерама свеопште антисрпске кампање сведочи пример са новинским текстовима. У листу «Хрват» (билтен странке права) написано је да се са Хрватима - заробљеницима у Србији поступа коректно, да се и војницима и официрима дозвољава слободно кретање у сабирном центру и излазак у варош. Овај лист је то објавио тенденциозно, да умири  усталасалу јавност у погледу судбине бројних хрватских  заробљеника.

Међутим, у хрватској историографији то је сасвим другачије протумачено, све у циљу да се докаже, да се таквим поступком према заробљенима хтело деловати у правцу наговарања хрватских војника у аустро-угарској војсци, да се у што већем броју предају Србима!

Од Црног врха преко Бобије до Сувобора, посејаће телима својим «пургери» земљу Србију, да би  од бечког двора за награду у српској кампањидобили  106 златних Tapferheit (hrabrost)   медаља. Понеће их 63 «бошњака» и 38 Хрвата, те неколико припадника других националности у «претечи» ЕУ.  Највише медаља «освојила» је III. Б-Х регимента (тузланска) чак 42, свугде  остављајући  за собом крвави траг. У знак захвалности за медаље, кретаће стрељачки стројеви «пургера» и «бошњака» у напад, уз пригодно певање «Лиепа наша домовино» и «краљевка» (хрватски назив за аустријску химну!).  Домобранска 42. дивизија због својих злочина над цивилима у Србији, названа је од самих надређених у Бечу «вражија дивизија», пријатно обрадованих  жестином обрачуна са «прљавим балканцима», како зову Србе.

Овенчана таквом «славом» судариће се на Сувобору у директном јуришу са синовима Топлице, који чине српски «Гвоздени пук», најодликованију јединицу из два претходна балканска рата. Српске «Карађорђеве звезде» стечене су за војничку храброст а не за убијање немоћних цивила, и три страшна судара на бајонет и бомбу, разнеће надменост «пургера» по падинама Кременице и врзинама покривеним снегом, који се плави, наговештавајући  поновни страшни пораз моћне царевине, од тих «опанчара» краља Пере!

Век после све познате војне академије проучавају Колубарску операцију српске војске као незаобилазну школску лекцију, и пример умећа, победничке командантске одлуке!

Поражене, растројене и деморалисане остатке најхрватскије јединице (42. домобранска дивизија) у КуК «балканској војсци», упутиће бечка команда на источни фронт, на православне Русе, у далекој Галицији. Ту ће упознати све «лепоте» руске зиме,  како пише у операциском дневнику XIII корпуса («само у једној ноћи од промрзлина је из строја избачено 28 часника и 1800 војника једне хрватске пуковније, јер су ноћ провели на отвореном!») и руске козаке.

Након једног блиског сусрета са њима, написаће командант генерал  Salis-Seewisу свом извештају:«42.divizijajepretrpjelateškegubitke. Gotovosvinižičasnici Hrvati suizbačeniizstroja»! 

Две деценије након ове изгибије, у Независној држави Хрватској формирана је 369. легионарска дивизија, која као савезница фашистичке немачке војске полази на Источни фронт. У њеном службеном називу у част сећања на «хероје» из Великог рата, стоји и назив вражја дивизија (по 42. домобранској дивизији)!

У Харкову ће они починити злочин убијајући преко 500 недужних руских цивила, те ће их руски народ после тога прозвати «вражија дивизија», не знајући за њихову службену ознаку у Великом рату и наслеђену мржњу према васколиком Православљу!

У Стаљинграду ће они бити претходница немачких трупа, заглављени у фабрици «Црвени октобар» где ће им лично Анте Павелић приликом посете Источном фронту, делити «колајне» за храброст у борби против мрског непријатеља!

Ту ће остаци остатака поново дићи руке пред руским војником као браниоцем Отаџбине, и потомци домобрана 42. «вражије» дивизије ће такође  упознати лепоте далеког Сибира!

Данас је све очигледније да Сједињене Америчке Државе озбиљно рачунају на хрватску војну оданост, као што је то рачунао и  Хабсбуршки двор, као што је рачунао и Хитлер.

Не зазире се од тога што се иза те војске као ни једне друге, вуку крвави трагови злочина по Западној Европи,Украјини и Русији.

Да се не забораве и злочини које је та војска починила у Независној Држави Хрватској, над Србима, Јеврејима и Циганима (Роми).

Садашња хрватска војска коју су створили Американци у последњем верско-грађанском рату у бившој заједничкој држави, побила је више хиљада Срба, и протерала са подручја под заштитом УН више од 300 000 (некажњено)! Та хрватска војска са новим савезницима данас ратује по Авганистану и поносно носи униформу НАТО трупа, као што је у Другом светском рату носила униформе немачке нацистичке војске, и хрватску «шаховницу» на левом рукаву.

Ко то сме и жели у Србији, да потомци «Гвозденог пука» обуку НАТО униформу и заједно са потомцима «вражије дивизије» ратују за интерес туђина, по беломе свету?

Дали је и то део «сугестије» немачких парламентараца о неопходности промене свести и немању права на сопствену славну историју, слободарског српског народа!

 

 

ПРИМЕДБЕ:

 

«Пургер» - искварени назив из немачког језика за грађанина, који се користи у локал-шовинистичком значењу као ознака посебности.

«Бошњак» - директни превод немачке одреднице «босанац», као наметнуте за становнике БиХ, после окупације по одлуци Берлинског конгресса.

«Опанчар» - подругљиви назив за српског војника који је носио опанке, а не цокуле (јер су биле прескупе за набавку) као царско-краљевски војници КуК «казнене експедиције».

 

Izvor: http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/22/kremenica-purgerska-grobnica.-deo-1..html

Saturday the 24th. UG Jastrebarsko1942