„Павелићу, шта ћемо од Срба? Веж’ у ланце, бацај у Шурманце!
Српске су се погасиле свијеће, Упалит’ се више никад неће“.
(хрватска пјесма из Херцеговине)

Јаме као гробнице српског народа су се почеле пунити српским жртвама од саме успоставе хрватске државе. По свједочењима неких усташа након рата, још тридесетих година је у усташким камповима у Италији договорен план геноцида над Србима. Усташе су кад је почело масовно убијање српског народа већ имале мапе са уцртаним локацијама јама и запремином колико Срба свака од њих може примити. Нису кориштена новчана средства за изградњу логора и њихово одржавање, јаме су биле најбоље рјешење све до реокупације дијела НДХ од стране италијанске војске, када је почело успостављање јасеновачких и других логора, даље од италијанске зоне.
Од неколико стотина јама и других мјеста масовног страдања Срба, Ђуро Затезало у својој књизи „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ наводи податке за само 121 бездану јаму и 216 масовних стратишта на Кордуну, Лици и Банији. О јамама као стратиштима су писали и др Милан Булајић, један од највећих истраживача геноцида као и Дане Ластавица у својој књизи „Бездане јаме Независне Државе Хрватске, ждерњаче српског народа 1941- ...?“
Ластавица је обрадио и изнио податке о 328 јама у Лици(110), Кордуну(40), Босни и Херцеговини(178) у којима је од усташа страдало преко 40.000 Срба. Он је регистровао и 80 бунара, септичких јама и провалија гдје су бацани Срби.
У даљем тексту се бавимо само са неколицином херцеговачких јама, да би приказали само дио страхота које су задесиле Србе током римокатоличко-муслиманског  терора над православним Србима.
Saturday the 24th. UG Jastrebarsko1942