Јама Пандурица

Категорија: Jame i pećine

ЈАМА ПАНДУРИЦА

Јама Пандурица се налази поред самог пута Љубиње- Требиње,око 2 км од Љубиња. У њој су од стране домаћих хрватско-муслиманских усташа, предвођених Леом Тогоналом из Загреба, у ноћи 13/14. јуна 1941., за имендан Анте Павелића, убијени су најугледнији Срби из Љубиња и околине. Претходно су данима мучени и пребијани у љубињском затвору. Везани у жице и ланце, довезени су на 50 метара од јаме. Одатле су их вукли по камењу, до отвора јаме и потом гурали у њу. Позната су имена 36 жртвава. Међу жртвама је и православни свештеник Божидар Шаренац, двојица Срба католика Никола Перушина и Никола Зоковић и Хакија Шарић Србин муслиманске вере, солунски добровољац. Кости ових мученика су у јесен 1991 ,извађене из јаме и пренете у спомен костурницу код Љубињске цркве.

Послије прве акције чишћења и покоља, усташе су биле разочаране, јер им је велики број ухваћених људи побјегао. Планови будућих акција били су поремећени. Опљачкано су подијелили. Друга акција усмјерена је на прваке који су затворени од 29. до 31. маја и лежали у затвору у Љубињу.

Ноћу између 13. и 14. јуна 1941. године у Љубињу и више Вођена чуо се пуцањ. Усташе су те ноћи истјерали из затвора у Љубињу угледне људе измрцварене до те мјере да су их само живе натоварили у камионе, отјерали више Вођена и бацили у јаму Пандурицу. Ту су бачени у јаму Никола Перушина, Хрват, учитељ, Никола Зоковић, Хрват, правник, Ханија Шарић, муслиман, пензионер, Обрен Јахура, Србин, учитељ, Трифко Јањић, Србин, учитељ, Јован Бјелобрк, Тодор Радовић и други Срби који су ухапшени од 28. до 31. маја - наведени у претходном списку. Ово је прва јама у Љубињу у којој братски леже један до другога Срби, Хрвати и муслимани, покошени и мучени од зликовачке усташке руке. Ту леже скупа они који су први казали усташама: „Не убијајте српски народ! Ми смо браћа. Идемо сви скупа. Сви смо једно. Ми морамо живјети у слози и братској љубави да би побиједили окупатора и своју земљу ослободили. He служите окупатору, јер окупатор жели да завади и тако влада“ - говорили cy гope наведени Хрвати и муслимани, које су усташе бациле у јаму Пандурицу. Крв ових Хрвата, муслимана и Срба, слила ce у једну јаму и бетонирала кости да су вјечно нераздвојне. Оне другима показују како се треба борити за братство и јединство, за људе, као за зеницу ока свога.

Мехо Бећир, Станко, Михо, истакнути су као примјери, а таквих је било још у овом крају. Из овога се види да је било свугдје људи, па чак и оних који су заведено пошли у усташку војску. Ови свијетли ликови су знали да не могу живјети без својих комшија Срба. Заједно су рођени, заједно у пријатељству живјели, па ето заједно и погибоше од исте усташке руке. Из овога се види циљ издајника усташа, не само да униште Србе, него и све поштене људе без разлике на вјероисповјест и нацију.

 

Tuesday the 23rd. UG Jastrebarsko1942