Страдање народа Прњаворског краја (3) Злочин над Србима у селу Штрпци 7. фебруара 1942.

Стари споменик са обновљеном спомен-плочом, 2020.

Дана 7. фебруара 1942. године догодио се покољ Срба у селима око Бања Луке, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац гдје је према до данас непотпуним списковима побијено углавном хладним оружјем преко 2.300 Срба, већином стараца, жена и дјеце, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву.
У овом покољу страдало је 551 српско дијете старости од колијевке до 14 година. Починиоце овог покоља предводио је капетан Јосип Мишлов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића. Извршиоци су били усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути дијелом домаћег хрватског становништва.
Побијени су углавном сви Срби који су се тог јутра затекли код својих кућа. Тих фебруарских дана, хрватске усташе су извршиле покоље и у селима Пискавици и Ивањској гдје су 5. и 12. фебруара 1942. године убили 520 Срба. За разлику од покоља у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама, усташе нису Србе у Пискавици и Ивањској клале камама нити убијале сјекирама, крамповима и другим справама, већ су их убијали искључиво ватреним оружјем.

Готово у исто вријеме док се дешавао покољ Срба у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, у селу Штрпци код Прњавора хрватске усташе су на најсвирепији начин извршили тежак злочин углавном над женама и дјецом. Жртве су биле старости од 3 мјесеца до 70 година.

Акција хрватске војске је трајала неколико часова, а започела је у рано јутро 7. фебруара 1942, по великој хладноћи, када је група од стотину усташа стигла из Прњавора у центар села познат као Глоговац (тада преименован у Schutzberg), који је био настањен њемачким становништвом – фолксдојчерима. Важно је напоменути да су штрбачки Фолксдојчери одмах по окупацији Краљевине Југославије организовани у војне формације и наоружани, а самим тим започиње и терор над комшијама Србима, са којима су до окупације сложно и у добрим односима живјели.

Из Глоговца су око 9 часова усташе кренуле у правцу Ганинаца и Мусиног Цера. Сеоска стража која је држала извидницу на Кесеровом брду имала је задатак да прати цесту према Глоговцу и у случају какве опасности узбуни село. Тога дана, због великог снијега који је тих дана нападао изнад кољена, сеоска стража није успјела да узбуни село сем неколико оближњих кућа који су се разбјежали у правцу Укрине. Усташе су на брежуљку на Мусином Церу поставили тешки митраљез и заузели положај према Мусама и Ружевцима. Подијељени у неколико група, усташе су кренуле у три правца. Једна група је кренула према Игњатићима, друга у правцу Бијелића и Мусића, а трећа према Ганинцима. На путу према Ганинцима, успут хватају тројицу Срба: Томић Бору, Жунић Милана[1] и Илишковић Гавру, те их дотјерују пред кућу Станоја Чавића.

Мајке са дјецом побијене на кућном прагу, НДХ 1942.

Доласком пред кућу Станоја Чавића, усташе хватају Станоја и његову снаху Пеју, а седморо мале дјеце у свој тој пометњи заборављају бачене у снијегу, да би се ова дјеца по одмицању усташа сакрила у сламу иза куће. Дјецу је сакрила Владанова и Пејина ћерка Босиљка која је тада имала четрнаест година. Ових петоро Срба усташе тјерају према кућама Илишковића и Дујаковића, а успут хватају још и Марка Чавића те га придружују заробљенима.

Усташе тада раздвајају мушкарце од жена и дјеце, те их тјерају према кућама Станка и Гавре Илишковића и кући Симеуна Дујаковића, кога је друга група усташа већ била ухватила. Мушкарце тада спроводе у правцу Хабијанаца у поток „Глоговац“, гдје су их након страшног мучења поклали. Све жртве су имале и повреде тупим предметима. Станоју Чавићу (70) су усташе чупали бркове, да би га потом девет пута измасакрирали камом по цијелом тијелу, а имао је и повреде тупим предметима. Марко Чавић (59) је избоден бајонетом на једанаест мјеста по читавом тијелу, док су Милан Жунић (29), Боро Томић (19) и Гавро Илишковић (60) премлаћени и потом заклани. Након иживљавања над жртвама, усташама ни то није било довољно, па су их накнадно изрешетали мецима из пушака.

Милан Жунић (29), Станоје Чавић (70), Марко Чавић (59), Гавро Илишковић (60) и Боро Томић (19) заклани и масакрирани у потоку Глоговац, НДХ 1942.

Друга група усташа је живог распорила Симеуна Дујаковића јер није хтио да иде са осталим мушкарцима према потоку.
Према свједочењима преживјеле Пеје, док је на улазним вратима куће Симеуна Дујаковића један усташа клао Савку Гашић, друге усташе су са упереним пушкама у жене викали: „Лијежи да кољемо!“
Док су неке жене клали, друге су силовали а дјеца су вриштала од ужаса. Један усташа је наредио Видосави Илишковић да легне да је закоље. Видосава је била трудна и у наручју је држала двогодишњу ћерку Наду, а за сукњу јој се држала четворогодишња ћерка Марица. Како Видосава није хтјела да легне од страха и ужаса, усташа је пуцао у њу из пушке и убио и Видосаву и њено двогодишње дијете у наручју. Једно мало дијете је усташа убио пошто му је пуцао у уста.
Тада је наступио општи јаук а усташе у бијесу почињу насумице да пуцају по женама и дјеци.
Овај покољ Пеја је чудом преживјела, а по одласку усташа се извукла испод лешева и побјегла својој кући. У тој кући је убијено седморо жена и дјеце. У Видосавиној и Станковој кући је лежала њена мајка Ђурђија Каиновић, старица која је годинама била непокретна. Поред ње је био и њен шестогодишњи унук Здравко. Усташе су заклали и Ђурђију и њеног унука на постељи. То је било и треће страдало дијете Видосаве и Станка Илишковића. У њиховој кући је убијена и још једна жена из Ганинаца.
Када се након одласка усташа из села народ вратио својим кућама и окупио на мјесту злочина, у једној кући је била затворена и свиња која је већ била почела да једе лешеве.

Ђурђија Каиновић и њен унук Здравко Илишковић и још једна жена убијени у кући Станка Илишковића, НДХ 1942.

У кући Гавре Илишковића су усташе заклале четворо дјеце и четири жене који су измрцварени и избодени бајонетима по цијелом тијелу, а потом су изрешетани мецима из пушака. У Гавриној кући су остали скривени у другој просторији и такође чудом преживјели: Вида Илишковић са сином Милорадом (1940) и Чедомир Гашић (1938).

Усташе након овог покоља и пљачке села, са опљачканом српском имовином из Штрбаца одлазе у Прњавор, одводећи и коње, волове, свиње, одвозе запреге пуне пшенице, суво месо, ракију и много других ствари. Усташе ову опљачкану робу продају по Прњавору по повољним цијенама и многи је купују.

Опљачкану стоку из Штрбаца усташе затварају у цркву Светог Ђорђа и тиме започиње скрнављење храма. Према свједочењима и записима, у храму пијане усташе организују и „православну литургију“, тако што су увели једног црног вола у олтар испред чијих очију је један усташа држао Свето Писмо а са лијеве и десне стране су стајала двојица усташа држећи у рукама упаљене свијеће. Један усташа је покушао да поскида иконе са иконостаса у храму Светог Ђорђа. Када је бајонетом покушавао да скине централну икону Тајне вечере Божанска сила га је неколико пута одбацила од иконостаса и он би падао на леђа. Након неколико покушаја је одустао од своје намјере и престрашен побјегао из храма.

Истог дана након одласка усташа из Штрбаца, из Глоговца долазе Нијемци и обилазећи мјеста злочина, праве записнике и фотографишу жртве. Нијемци су тада наредили стновништву да се сви мртви сахране без православних обреда, и то у једну заједничку гробницу на гробљу у Ганинцима. Гробница дуго времена није била адекватно обиљежена, а онда је подигнут камени споменик са списком жртава.

Стара спомен плоча на споменику, фотографисано 2007.

Тог 7. фебруара 1942. године у Штрпцима су страдали:

  1. Чавић Станоје, 70
  2. Илишковић Гавро, 60
  3. Чавић Марко, 59
  4. Дујаковић Симеун, 55
  5. Жунић Милан, 29, родом из Кремне
  6. Томић Боро, 19
  7. Каиновић Ђурђија, 60
  8. Дујаковић Јока, 55
  9. Дујаковић Ђука, 33
  10. Дујаковић Стана, 21
  11. Дујаковић Босиљка, 18
  12. Илишковић Миља, 59
  13. Илишковић Видосава, 28
  14. Гашић Савка, 21
  15. Малетић Милева, 21
  16. Дујаковић Гроздана, 7
  17. Илишковић Здравко, 6
  18. Илишковић Марица, 4
  19. Илишковић Нада, 2
  20. Гашић Марица, 1
  21. Дујаковић Вида, 11 мјесеци
  22. Дујаковић Угљеша, 3 мјесеца
  23. Дујаковић Љубица, 3 мјесеца
  24. Видосавина нерођена беба

Бојан Милијашевић
Удружење “Јастребарско 1942”
Удружење дјеце логораша, њихових потомака и поштовалаца

Дјелимичан списак жртава рата села Штрпци 1941-1945[2]

Бабић (Вељко) Драгица, рођена 1918. Српкиња, убијена 1943. у директном терору

Бабић (Вељко) Миленко, рођен 1937. Србин, убијен од усташа 1943. у директном терору

Бајић Недо, убијен од стране усташа у Вијачком лугу, 1942.

Башић (Јово) Станко, рођен 1913. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Прњавор

Бијелић (Лексо) Душан, четник, убијен од партизана, Штрпци

Бијелић (Теодора) Миливоје, четник, убијен од партизана, Штрпци

Бојановић (Никола) Бошко, рођен 1923. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Штрпци

Бојановић (Никола) Петар, рођен 1925. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Прњавор     Бојановић Владимир, рођен 1922, погинуо у НОБу 1942.

Бојановић Тривун, рођен 1908, погинуо у НОБу 1942.

Божић (Вида) Вид-Вићо, четник, убијен од партизана, Штрпци

Божић Рајко, рођен 1925, погинуо у НОБу 1944.

Бобар (Дујак) Остоја, четник, убијен од партизана, Штрпци

Брковић (Благоје) Мирко, рођен 1910. Србин, стријељан, убијен од Нијемаца 1941. код Каиновић млина, Штрпци

Брковић (Душан) Раде, рођен 1924. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Брковић (Симеун) Петар, рођен 1893. Србин, стријељан, убијен од Нијемаца 1941. код Каиновић млина, Штрпци

Брковић Петар, Србин, убијен од стране усташа у Вијачком лугу, 1942.

Брковић Рајко, Србин, убијен од стране усташа у Вијачком лугу, 1942.

Брковић (Тодор) Душан, рођен 1898. Србин, стријељан, убијен од Нијемаца 1941. код Каиновић млина, Штрпци

Брковић (Петар) Жарко, четник, убијен од партизана, Штрпци

Брковић Ц. Недељко, рођен 1925, погинуо у НОБу 1943.

Брковић П. Саво, убијен од стране усташа на непознатој локацији

Бишћанин Михал, рођен 1925, убијен од четника 1943. у директном терору, Штрпци

Бјегојевић (Јово) Љубо, рођен 1920. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Kулаши

Бјегојевић (Ристо) Ђурађ, рођен 1911. Србин, убијен од усташа 1942. у НОБу, Тузла

Бјегојевић (Ристо) Владимир, рођен 1913. Србин, убијен од стране усташа у Вијачком лугу, 1942.

Бурић (Филип) Вељко, рођен 1914. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Добој

Бурић Спасенија, Српкиња, убијена од стране Черкеза

Васић Станко, Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору СтараГрадишка/Јасеновац

Васић (Станко) Велибор, рођен 1925. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Црна Гора

Васић (Теодор) Ранко, четник, убијен од партизана, Штрпци

Васић П. Саво, рођен 1910, погинуо у НОБу 1944.

Вејић (Михајло) Драгутин, рођен 1914. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Влајић (Благоје) Бранко, рођен 1928. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Сутјеска

Волаш (Вид) Љубо, рођен 1920. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Сутјеска

Врањешевић Војко, Србин, убијен од стране усташа у Вијачком лугу, 1942.

Врховац Р. Божо, рођен 1921, погинуо у НОБу 1943.

Врховац (Јован) Живко, рођен 1924. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Жепче

Врховац Д. Петар, рођен 1925, погинуо у НОБу 1944.

Врховац (Васкрсије) Недељко, рођен 1914. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Сутјеска

Вујаковић Милош, рођен у Бањој Луци, убијен у борби код Каиновић млина 5.11.1941. Ту је и сахрањен.

Вукајловић (Игњатин) Славко, рођен 1908. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Шипраге

Гатарић (Ђорђе) Бранко, рођен 1915. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Поповићи

Гатарић (Kоста) Бранко, рођен 1909. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Жепче

Гатарић (Светозар) Милутин, рођен 1907. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Бања Лука

Гатарић Митар, убијен од стране усташа на непознатој локацији

Гатарић Н. Станко, рођен 1922, погинуо у НОБу 1943.

Гашић (Глиго) Савка, рођена 1921. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Гашић (Недо) Марица, рођена 1941. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Давидовић (Давида) Томо, четник, убијен од партизана, Штрпци

Девић (Илија) Милан, рођен 1922. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Прњавор

Девић (Илија) Рајко, рођен 1913. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Бања Лука

Девић (Остоја) Михајло, рођен 1909. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Бања Лука

Домуз (Kоста) Владимир, рођен 1931. Србин, убијен од усташа 1944. непознато, Оџак

Домуз (Никола) Живко, рођен 1922. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Kотор Варош

Дарадан (Ристо) Миливоје, рођен 1918. Србин, убијен од усташа 1941. у НОБу

Дарадан (Ристо) Радивоје, рођен 1927. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу

Дарадан (Симеун) Спасенија, рођен 1926. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Kотор Варош

Дарадан (Василије) Станко, рођен 1925. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Сутјеска

Дуроњић Рајко, Србин, убијен од стране Черкеза

Ђекић (Дујак) Бранко, рођен 1920. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Сутјеска

Ђекић (Дујак) Станко, рођен 1924. Србин, убијен од четника 1944. у НОБу, Шипраге

Дујаковић (Јевта) Ђука, рођена 1909. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Дујаковић (Мико) Стана, рођена 1921. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Дујаковић (Милош) Јока, рођена 1887. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Дујаковић (Момир) Угљеша, рођен 1941, три мјесеца, Србин, убијен од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Дујаковић (Стево) Боро, рођен 1928. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Сутјеска

Дујаковић (Тривун) Павле, рођен 1905. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Дујаковић (Тривун) Пејо, рођен 1901. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Дујаковић (Тривун) Симеун, Србин, убијен од усташа 1942. у директном терору, заклан у потоку Глоговац, Штрпци

Дујаковић (Вид) Гроздана, рођена 1935. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Дујаковић (Вид) Љубица, рођена 1941, 3 мјесеца, Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу, Штрпци

Дујаковић (Вид) Вида, рођена 1941, 11 мјесеци, Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Дујаковић Босиљка, рођена 1924, Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Димитрић Обрад – Прибињац, из села Церани, Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Ђураш (Марко) Љубомир, рођен 1929. Србин, погинуо 1943. у НОРу, Сутјеска

Жунић Милан, родом из Кремне, Србин, убијен од усташа 1942. у директном терору, заклан у потоку Глоговац, Штрпци

Зец (Марко) Петар, рођен 1920. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Теслић

Зец (Ристо) Стојко, рођен 1906. Србин, убијен од четника 1944. У директном терору, Чавка

Илишковић (Јевросим) Гавро, рођен 1882. Србин, убијен од усташа 1942. у директном терору, заклан у потоку Глоговац, Штрпци

Илишковић Миља, рођена 1883. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Илишковић (Панто) Видосава, рођена 1914. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Илишковић (Станко) Марица, рођена 1937. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Илишковић (Станко) Нада, рођена 1940. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Илишковић (Станко) Здравко, рођен 1936. Србин, убијен од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Јакубец (Јозеф) Веронка, рођена 1914, Чехиња, убијена од устаника 1941. због величања усташке НДХ и клицања пропасти Југославије, непозната локација

Јовичић (Тривуна) Рајко, четник, убијен од партизана, Штрпци

Јовичић Благоје – Шишка, убијен на непознатој локацији

Јусуповић (Лазо) Спасоје, рођен 1915. Србин, погинуо 1944. У НОБу, Горажде

Јусуповић (Томо) Вељко, рођен 1925. Србин, погинуо 1944. У НОБу, Сремска Митровица

Kаиновић Ђурђија, рођена 1882. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Kаиновић (Антоније) Недељко-Недо, рођен 1910. Србин, стријељан, убијен од Нијемаца 1941. код Каиновић млина, Штрпци

Каиновић (Милана) Симеун, четник, убијен од партизана, Штрпци

Kесер (Василије) Боро, рођен 1922. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Жепче
Кесер В. Петар, рођен 1921, погинуо у НОБу 1944.

Кесер Драгић, Србин, солунски добровољац, убијен од стране страних четника

Kоњовић (Стојан) Бранко, рођен 1911. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Дрвар

Kовачевић (Илија) Михајло, рођен 1922. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Сутјеска

Kовачевић (Јован) Перо, рођен 1910. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Kовачевић (Спасоје) Милан, рођен 1920. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Добој

Kовачевић (Спасоје) Нинко, рођен 1904. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Kоваљ (Иљко) Никола, рођен 1916. остало, убијен од четника 1944. у директном терору, Штрпци

Kоваљ (Иљо) Васиљ, рођен 1911. остало, убијен од четника 1943. У директном терору, Штрпци

Kовјанић (Милић) Драгутин, рођен 1921. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Илиџа

Kовјанић (Милић) Лазар, рођен 1925. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Оџак

Kовјанић (Ристо) Недељко, рођен 1921. Србин, погинуо 1943. У НОБу, Црна Гора

Кондић (Миле) Милош, четник, убијен од партизана, Штрпци

Лепир (Ђурађ) Новак, рођен 1926. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Прњавор

Лепир (Станко) Стјепан, рођен 1923. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Србац

Лепир (Ђурађ) Ђорђо, рођен 1917, Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Малић Бранко, Србин, убијен од стране четника

Маринковић (Лазара) Петар, четник, убијен од партизана, Штрпци

Маринковић (Мило) Боро, рођен 1923. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Сутјеска

Маринковић М. Божо, рођен 1923, погинуо у НОБу 1943.

Милијаш (Антоније) Недељко, рођен 1922. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Посавина

Мусић (Јелисије) Саво, рођен 1903. Србин, убијен од четника 1945. у НОБу, Прњавор

Мусић (Саве) Ђорђо, убијен на непознатој локацији

Малетић (Лексија) Милева, рођена 1921. Српкиња, убијена од усташа 1942. у масовном покољу жена и дјеце, Штрпци

Милић (Ристо) Жарко, рођен 1921. Србин, убијен од усташа 1942. у логору Јасеновац

Милић (Ристо) Жарко, рођен 1925. Србин, убијен од усташа 1942. у логору Јасеновац

Милијаш (Антоније) Недељко, рођен 1899. Србин, погинуо 1945. у НОБу, Штрпци

Милијаш (Нн) Рајко, рођен 1923. Србин, убијен од усташа 1941. у затвору, Дервента

Милијаш (Станило) Радомир, рођен 1921. Србин, стријељан, убијен од Нијемаца 1941. код Каиновић млина, Штрпци

Милијаш (Станко) Мирко, рођен 1919. Србин, стријељан, убијен од Нијемаца 1941. код Каиновић млина, Штрпци

Милијаш (Станко) Војислав, рођен 1925. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Узломац

Милијаш (Тривун) Васкрсије, рођен 1910. Србин, стријељан, убијен од Нијемаца 1941. код Каиновић млина, Штрпци

Милијаш (Васкрсије) Рајко, рођен 1924. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Милијаш (Станка) Војислав, четник, убијен од партизана у Јошавци

Миливојац (Благоје) Вид, рођен 1895. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Миливојац (Петар) Теодор, рођен 1910. Србин, убијен од усташа 1942. у директном терору, Глоговац

Миливојац (Вид) Жарко, рођен 1924. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Шипраге

Миливојац (Вид) Ратко, четник, убијен од партизана, Штрпци

Миловојац (Неде) Никола, четник, убијен од партизана, Штрпци

Милутин (Kоста) Војин, рођен 1924. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Kотор Варош

Паликућа (Лазо) Бранко, рођен 1921. Србин, погинуо 1945. у НОБу, Оџак

Петрушић Илинка, рођен 1924, погинуо у НОБу 1943.

Попадић (Исајло) Слободан, рођен 1919. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Теслић

Попић (Лексе) Боро, четник, убијен од партизана, Штрпци

Прерадовић (Тедо) Љубо, рођен 1912. Србин, убијен од четника 1944. у НОБу, Дервента

Продановић (Васкрсије) Рајко, рођен 1916. Србин, погинуо 1945. у НОБу, Игман

Продановић (Марко) Бошко, четник, убијен од партизана, Штрпци

Продановић Васкрсије, осуђен као јатак четника без суда, стријељан пред народом 1947.

Радуловић (Алекса) Бошко, рођен 1919. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Штрпци

Радуловић (Алекса) Васкрсије, рођен 1909. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Оџак

Радуловић (Мико) Стојан, рођен 1919. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Бања Лука

Ракић (Лука) Илија, рођен 1883. Србин, убијен од усташа 1941. непознато, Kулен Вакуф

Ракић (Никола) Лазо, рођен 1920. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Kрбавица

Ракић (Нн) Ђорђо, рођен 1925. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Гусак

Ракић (Нн) Васкрсија, рођен 1923. Србин, убијен од четника 1944. у НОБу, код цркве

Савић (Илија) Богдан, рођен 1902. Србин, убијен од усташа 1943. У НОБу, Сарајево

Савковић (Илија) Лука, рођен 1908. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Непознато

Савковић (Василије) Петар, четник, убијен од партизана, Штрпци

Сегић (Симеун) Момир, рођен 1921. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Загреб

Сегић (Живко) Станко, рођен 1920. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Жепче

Секулић (Јово) Ђурађ, рођен 1913. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Теслић

Секулић (Јово) Милан, рођен 1916. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Б. Грахово

Симеунчевић (Глиго) Милинко, рођен 1920. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Маглај

Сичановић (Коста) Душан, четник, убијен од партизана, Штрпци

Сичановић (Коста) Ђорђо, четник, убијен од партизана, Штрпци

Сичановић Т. Маринко, четник, убијен од партизана 1942, Појезна

Слатинац (Неђо) Ђорђо, рођен 1925. Србин, погинуо 1943. у НОБу, Непознато

Станић (Драгић) Петко, рођен 1918. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Дервента
Станић Мирко, Србин, убијен од стране усташа, непозната локација

Станић (Јевта) Јово, рођен 1876. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Станић (Јово) Урош, рођен 1920. Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Сопренић (Алекса) Зорка, рођена 1919. Српкиња, убијена од непознатих лица 1944, Штрпци

Станић (Илија) Бранко, рођен 1922. Србин, убијен од усташа 1943. у директном терору, Глоговац

Станић Ј. Борислав, рођен 1923, погинуо у НОБу 1945.

Станић (Лазар) Мирко, рођен 1907. Србин, убијен од усташа 1941. у директном терору, Глоговац

Стојковић (Стојан) Мирко, рођен 1919. Србин, убијен од четника 1945. у НОБу, Штрпци

Стокановић (Васкрсије) Љубо, рођен 1922. Србин, убијен од усташа 1945. у НОБу, Винковци

Стокановић Т. Лазар, рођен 1920, погинуо у НОБу 1944.

Татаревић Л. Божо, рођен 1924, погинуо у НОБу 1942.

Томаш (Милош) Велимир, рођен 1912. Србин, погинуо 1942. у НОБу, Прњавор

Тривичевић (Петар) Саво, рођен 1923. Србин, убијен од усташа 1941. у директном терору, Славонија

Томаш (Димитрије) Мирко, рођен 1930. Србин, убијен од усташа 1943. непознато

Томаш (Василије) Душан, рођен 1923. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Сутјеска

Томић (Мило) Стјепан, рођен 1905. Србин, стријељан, убијен од Нијемаца 1941. код Каиновић млина, Штрпци

Томић (Стјепан) Боро, рођен 1923. Србин, убијен од усташа 1942. у директном терору, заклан у потоку Глоговац, Штрпци

Томинчић (Јован) Недељко, рођен 1925. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Сутјеска

Тривичевић (Јово) Недељко, рођен 1921. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Прњавор

Тривичевић (Јово) Видосав, рођен 1922. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Прњавор

Тривичевић (Михајло) Мирко, рођен 1924. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Сутјеска

Тривичевић (Петар) Саво, рођен 1922. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Словенија

Тривичевић (Стјепан) Јово, рођен 1906 Србин, Штапара, убијен од усташа 1941. у логору Стара Градишка/Јасеновац

Хранитељ (Мијо) Стеван, солунски добровољац, рођен 1879. остало, убијен од четника 1943. у директном терору, Штрпци

Чавић (Јово) Марко, рођен 1883. Србин, убијен од усташа 1942. у директном терору, заклан у потоку Глоговац, Штрпци

Чавић Ј. Мирко, рођен 1919, погинуо у НОБу 1945.

Чавић В. Богдан, рођен 1919, погинуо у НОБу 1943.

Чавић М. Милић, рођен 1927, погинуо у НОБу 1945.

Чавић (Коста) Бошко, издајник и хрватско-њемачки сарадник, убијен од стране устаника због издаје, непозната локација

Чавић (Kоста) Душан, рођен 1909. Србин, одведен од стране штрбачких Нијемаца и предан усташама, убијен 1941, на непознатој локацији

Чавић (Kоста) Микан, рођен 1902. Србин, стријељан, убијен од Нијемаца 1941. код Каиновић млина, Штрпци

Чавић В. Ранко, рођен 1924, погинуо у НОБу 1945.

Чавић (Kоста) Недо, рођен 1918. Србин, одведен од стране штрбачких Нијемаца и предан усташама, убијен 1941, на непознатој локацији

Чавић (Митар) Станоје, рођен 1872. Србин, убијен од усташа 1942. у директном терору, заклан у потоку Глоговац, Штрпци

Чавић (Симеун) Славка, рођена 1923. Српкиња, убијена од усташа 1941. при депортацији, Дервента

Чавић (Милинко) Ђурађ, четник, убијен од партизана, Штрпци

Чавић (Вид) Илија, четник, убијен од партизана, Штрпци

Чавић Славко, убијен на непознатој локацији

Чолић (Јевто) Момир, рођен 1921. Србин, погинуо 1944. у НОБу, Непознато

Чолић (Саво) Рајко, четник, убијен од партизана, Штрпци

Чолић Д. Бранко, рођен 1917, погинуо у НОБу 1944.

Чолић Б. Станко, рођен 1928, погинуо у НОБу 1943.

Шимуник (Алојз) Албин, рођен 1910. остало, убијен од четника 1942. у директном терору, Штрпци

Шушак (Остоја) Божо, рођен 1928. Србин, убијен од усташа 1943. у НОБу, Kотор Варош

Шелемба Васиљ, рођен 1922, погинуо у НОБу 1943.

Шимањек (Иван) Софија, рођена 1925. остало, погинула 1944. у НОБу, Штрпци

Шмуља (Јевто) Бранко, рођен 1923. Србин, убијен од усташа 1944. у НОБу, Ст.Ружичић

Шмуља (Јевто) Станко, рођен 1919. Србин, убијен од усташа 1942. у НОБу, Сутјеска

[1] Милан Жунић је родом из Кремне, а тог јутра се случајно затекао у Штрпцима.

[2] Списак није дефинитивне природе, по потреби се надопуњује и редигује. Становници села Штрпци који су пострадали на страни хрватских усташа, украјинске легије или њемачких формација нису побројани на овом списку. На списку су и припадници неких четничких формација изгинули у међусобним обрачунима са комшијама и рођацима, јер за њих посједујемо податке.

Везане вијести: